Sadržaj brošure se nalazi na slikama, za sve detalje pogledajte kompletan post…
Sadržaj brošure se nalazi na slikama, za sve detalje pogledajte kompletan post…
Sadržaj brošure se nalazi na slikama, za sve detalje pogledajte kompletan post…
Sve je počelo razgovorom grupe istomišljenika u jesen 1991. kada su bivšom Jugoslavijom tutnjali tenkovi bivše Jugoslovenske narodne armije, na simboličan audio – vizuelni način dočaravajući raspad države i najvažnije, dajući pozadinu stradanjima koja će, ispostaviće se, biti najstrašnija u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Motivaciju da se formalizuje okupljanje nezavisne grupe građana koje je povezivala i povezuje sintagma “ljudska prava” svi osnivači, a kasnije i aktivisti (Odbor nikada nije imao članske karte) došla je, ocena je svih pokretača, iz individualne nemoći da se oglase i kažu da na jugu Srbije ne postoji tek primitivna horda zlikovaca koja ide da ubija i pljačka i da, osim zavedenih ovisnika o državnoj televiziji postoji nekakav pristojan svet koji je spreman na rizik zarad očuvanja vlastite savesti i vlastitog dostojanstva.
Aprila 1998. godine, u vreme kada režim Slobodana Miloševića pojačava pritisak na nezavisne medije širom Srbije sa ciljem da spreči objavljivanje istine o sve pogubnijim rezultatima sopstvene politike, Odbor za ljudska prava objavljuje prvi broj lista pod nazivom LJUDSKA PRAVA.
Bio je to početak dugotrajne borbe za slobodno informisanje građana na jugu Srbije o pogubnim posledicama Miloševićeve vlasti. Zastrašivanja, obijanje redakcije i uništavanje računarske opreme, sprečavanje distribucije novina kulminirali su januara sledeće godine. U sudskom progonu po odredbama tadašnjeg Zakona o javnom informisanju, a po prijavi kolege iz lokalnog nedeljnika glavni urednik i list kažnjeni su visokom novčanom kaznom. Glavnom uredniku Dobrosavu Nešiću kazna je preinačena u zatvorsku, koju je izdržavao u vreme rata na Kosovu.
Nakon rata na Kosovu, režim je pojačao represiju nad nezavisnim medijima. Do rušenja režima Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine, redakcija je od strane vlasti sistematski ometana u izdavanju lista – čak su i lokalni štampari bili pod pritiskom policije da ne štampaju PRAVA ČOVEKA. Posle promene vlasti list nastavlja sa beskompromisnim informisanjem građana, kritikujući i novu vlast i stare ljude u njoj.
Sve oblike borbe za izbore i demokratske promene smatramo važnim. I mitinge i druge akcije svih boraca za slobodu i demokratiju. Nemamo iluziju da smo jedino mesto za razgovore i dogovore, još manje da smo nekakav spasilac Srbije. Uvereni smo da postoji stvarna mogucnost za dalje dogovore o zajednickoj borbi za izbore, za pobedu demokratskih snaga, za sprecavanje rastuceg i preteceg haosa i nasilja, bilo s koje strane da dolazi.
Ukoliko se, u daljim razgovorima o saradnji, uspostavi da bi Gradanski parlament Srbije mogao imati znacajniju i važniju ulogu, i to se može – dogovorom – postici. Još nije kasno, u to sam sve vreme verovala. Kao i mnogi gradani Srbije, i danas verujem, da svojom voljom i snagom možemo izmeniti svoju zemlju.
Knjiga sadrži izvode iz diskusija ucesnika Foruma KOSOVSKI PROBLEM – ISTINE I ZABLUDE koji je pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno društvo i americke organizacije USID/OTI odžan jula i septembra 1998. godine u Leskovcu i Prištini.
Dijalog kao pokušaj prevazilaženja zla i stradanja.
Afirmisati toleraciju u komunikaciji Srba i Albanaca, na dnu Srbije, tek stotinak kilometara od Prištine i 300 kilometara južno od Beograda, zvuci poprilicno nadrealisticno, ali ideja za organizovanje srpsko-albanskog dijaloga sa tim ciljem rodila se upravo u takvim okolnostima.
Knjiga sadrži nagradene literarne radove sa konkursa koji je Odbor za ljudska prava raspisao za ucenike osnovnih škola u Leskovcu povodom pedesetogodišnjice donošenja Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka i dvogodišnjice svog rada. Objavljena je na srpskom i engleskom jeziku.
Da li ste procitali Opštu deklaraciju Ujedinjenih nacija o pravima coveka? To je najplemenitiji “zakon” donet u istoriji covecanstva. Od pet milijardi ljudi, koliko nastanjuje planetu zemlju, zavisi da li ce taj zakon biti utopija ili realnost. Vi ste jedan od njih.
Poštovani prijatelji, knjigom koju držite u rukama, Odbor za ljudska prava Leskovac, obeležava pedesetogodišnjicu potpisivanja Opšte deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i godišnjicu svog rada. Namera nam je da ovim izdanjem širem krugu ljudi predocimo koja prava coveku pripadaju rodenjem i ne mogu biti otudena. Naša iskustva govore da se upravo temeljna prava gradana najcešce krše, uz pozivanje na autoritet vlasti i zakona.
Ovo je prva knjiga u biblioteci SVEDOCANSTVA. Sadrži programske ciljeve Odbora za ljudska prava. Celokupan tiraž je, kao i sve objavljene publikacije Odbora, besplatno deljena gradanima juga Srbije.
Koja su to Ijudska prava
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. god. Potpisnik ove deklaracije je bila i SFRJ, a kao njen naslednik SRJ je u obavezi da poštuje i primenjuje sva ljudska prava i garantuje sprovodenje istih.